Grad sunca i platana

Trebinje je drugi po veličini grad u Hercegovini, na krajnjem jugu RS. Smješten na rijeci Trebišnjici, na obodu Trebinjskog polja, ispod planine Leotar, na nadmorskoj visini od 270 metara. Za Trebinje se kaže da je grad sunca i platana. Klima je tipična za hercegovačku regiju, što znači da je jesen mnogo toplija od proljeća, a snijeg je veoma rijetka pojava. Kroz grad protiče Trebišnjica, jedna od najvećih ponornica u Evropi.

Saobraćajno, Trebinje je dobro povezano sa Dubrovnikom u Hrvatskoj, udaljenim samo 30 kilometara, Mostarom i Bilećom u BiH, te crnogorskim gradovima Nikšić i Herceg Novi, a 2006. godine dobio je i heliodrom, što je prvi objekat ovakve vrste u BiH-RS otvoren za civilni saobraćaj.

U vrijeme uspona srednjovjekovnih država sa ovih prostora i u doba Osmanske imperije, Trebinje je bilo glavno odmaralište i stanica karavana koji su išli iz Dubrovnika za Bosnu i Srbiju. U vrijeme Austrougarske, Trebinje je bilo važan vojni centar, opasan brojnim tvrđavama po okolnim visovima, a koje i danas dominiraju u pejzažima ove opštine. Na period austrougarske vladavine i danas podsjećaju građevine javnog karaktera, upravne zgrade, kasarne, škole i ostali objekti.

U današnjem izgledu grada jasno se izdvaja staro urbano jezgro, arhitektura iz vremena austrougarske vladavine, te novija arhitektura. Za razliku od ostalih hercegovačkih gradića, u Trebinju je najviše izražena, u gradnji starih objekata, mješavina primorskih i orijentalnih uticaja.

Najpoznatija Izletišta

  • Lastva. Jedno od najpoznatijih trebinjskih izletišta je Lastva, udaljena 12 km od Trebinja. Tu se nalaze prelijepi prirodni i vještački izgrađeni bazeni, uz njih se nalazi i luksuzni motel Vila Lastva.
  • Jazina. U neposrednoj je blizini lastve. Takođe ima vještačke ustave i bazene. U ljetnom periodu je veoma posjećena. Odmah uz kupališta se nalazi motel Jazina.
  • Zubačka Ubla. Oko 20-ak km udaljena od grada. U njima se tradicionalno održava se manifestacija posvećena očuvanju narodne tradicije i običaja sa bogatim kulturno-umjetničkim programom.

Hercegovačka Gračanica

Vjerna je kopija manastira Gračanica na Kosovu. Sagrađena je 2000. na brdu Crkvina iznad Trebinja, sa željom da izvrši testament čuvenog trebinjskog pjesnika Jovana Dučića. Njegovi posmrtni ostaci prenijeti su iz SAD i sahranjeni u kriptu ovog hrama. Spomen kompleks čine crkva Presvete Bogorodice sa zvonikom, vladičanski dvor, biblioteka, amfiteatar, galerija, salon za bankete, česma i ljetna bašta. Hram se može vidjeti sa svake tačke u Trebinju i to je najljepša sakralna građevina u cijeloj Istočnoj Hercegovini. Sa brda Crkvina pruža se prelijep pogled na cijeli grad.

Manastir Tvrdoš

Posvećen je Uspenju Presvete Bogorodice. Manastir se nalazi uz samu rijeku oko 4 km nizvodno od Trebinja, u selu Tvrdošima. Prema narodnom predanju, manastir je osnovao Sveti car Konstantin i majka mu Jelena. Jedan je od najstarijih pravoslavnih manastira u BiH i jedan od najznačajnijih manastira Srpske pravoslavne crkve. Danas je sjedište Zahumsko-hercegovačke episkopije. Smatra se da manastir potiče sa početka XVI vijeka.

Kao i većina vjerskih objekata na ovim prostorima manastir je više puta rušen i opet obnavljan. Najprije je stradao u velikom zemljortesu koji je pogodio Dubrovnik u drugoj polovini XVII vijeka, a 1694. godine su ga do temelja srušili Mlečani bojeći se da ne postane tursko utvrđenje. Manastir je obnovljen 1924. god.

Perovića most

Perovića most (do posljednjeg rata zvan Arslanagića most) je kao zadužbinu za svoga poginulog sina u borbi sa Mlečanima izgradio Mehmed-paša Sokolović 1574. godine, za vrijeme Turske okupacije.

Kada su Turci 1687. godine potisnuti iz Herceg Novog, mnoge turske porodice su se iz ovog grada doselile u Trebinje. Među njima je bio i izvjesni Arslan-aga. On je dobio posjede istočno od Trebinja: na Zupcima, Necvijeću i Jasenu, te pravo da naplaćuje mostarinu preko mosta na Trebišnjici. Po njemu se, od tada, most naziva Arslanagića most. Izgradnjom hidroenergetskog sistema na Trebišnjici Arslanagića most se našao 1965. godine pod vodom akumulacionog jezera. Po zahtjevu Zavoda za zaštitu spomenika kulture most se demontirao i prenio na drugo mjesto, 1966. godine prilikom pražnjenja akumulacije.

Nova lokacija Arslanagića mosta između naselja Gradina (na desnoj obali rijeke) i naselja Police (na lijevoj obali). Godine 1993. mostu je promijenjeno ime u Perovića most. Pored ovog vrijedi pomenuti i Kameni most (izgrađen 1953), zatim Andrićev most i Geljov most.

Manastir Duži

Manastir Duži je posvećen Pokrovu Presvete Bogorodice. Nalazi se na lijevoj obali Trebišnjice 7 km nizvodno od Trebinja. U XVI i XVII vijeku je bio metoh manastira Tvrdoša. Kada je Tvrdoš razoren, mitropolit i monasi prelaze 1695. godine u Duži, obnavljaju i proširuju crkvu i metoh koji od tada nosi ime Duži. Do ukidanja Pećke patrijaršije 1776. bio je središte hercegovačkog mitropolita. Manastir je više puta stradao, pljačkan i pustošen. U manastiru se nalazi čestica časnog krsta.

manastir duzi

Petro Pavlov manastir

Smješten je u Petrovom Polju, nekoliko kilometara zapadno od Trebinja. U njegovoj blizini se nalazi Pavlova pećina, u koju je po predanju navraćao Sveti apostol Pavle na svom putovanju za Rim. U blizini manastira nalate se ruševine za koje se vjeruje da su ostaci hramova svetih apostola Petra i Pavla s početka VI vijeka, pa čak i iz šestog. Na temeljima stare crkve podignuta je početkom XX vijeka nova.

  1. jeste li sigurni da je Arslanagica most prenesen 1966?

  2. Lijepa Hercegovina! Radujem se i brojim dane do polaska na odmor i dolaska u Bileću i Trebinje. Ko jednom posjeti Trebinje, uvijek mu se iznova vraća.

  3. Рани живот
    Са шеснаест година одлучује да крене пешке из Крагујевца на пут „како би народ чуо његову музику“. Са собом носи само гитару. Пут га одводи у Босну, где пише севдалинке: „У лијепом старом граду Вишеграду“, „Из Босне се једна песма чује“, „Босанске ме пјесме занијеше“, „Прођох Босном кроз градове“… које су одавна постале трајна музичка баштина.
    После Босне, пут га води у Далмацију, где, инспирисан морем и бродовима, пише песме у духу далматиских народних песама: „О, липа ти незнанко“, „О, бродићу бели“, „Маре, Маре, срићо моја“ (Кад си била мала Маре).

    По повратку у Србију, ствара низ песама које су временом добиле статус изворних: „Стани, стани, Ибар водо“, „Обраше се виногради доле крај Тополе“, „Лепе ли су нано Гружанке девојке“, „На Морави воденица стара“, „Јесен прође, ја се не ожених“, „Ајд’ д’ идемо Радо“, „Сиромах сам, друже“, „Хармонико моја“, „Јутрос ми је ружа процветала“ и многе друге.
    Други светски рат
    У Крагујевцу га затиче Други светски рат. Изведен је на стрељање у Шумарицама, међутим, један од Немаца га препознаје као композитора и он бива депортован у немачки град Дормаген. У Дормагену као ратни заробљеник проводи четири године. После завршетка рата, Недовић се враћа у родни град, и сазнаје да је велики број његових текстова уништен.
    После рата
    Ипак, наставља да компонује и пише песме. Са пријатељима оснива прво Удружење композитора и писаца песама са народним мотивима, а 1950. године оболева на плућима. Пише тужну песму „Плућа су ми болна“, која је забрањена за јавно извођење због великог броја самоубистава. Умире 16 година касније од инфаркта. Иза себе оставља двоје деце, сина Александра и ћерку Раду.
    Значај
    Посебан печат који ће оставити у историји музике, огледаће се и у великој заоставштини од преко четири стотине песама, без којих данас не прође ниједна светковина у Србији, које се свакодневно могу чути на Баш Чаршији, као и у далматинском приморју.
    Логично је да се постави питање како је и зашто име великог песника прекривено велом заборава?! Одговор, пре свега, задире у национално равнодушје којем су Срби према сопственој историји као народ склони.
    Са друге стране, добри познаваоци српске музичке историје склони су уверењу да је Драгиша Недовић, као самоук музичар, био жигосан „као машински радник“, што је посебно рабљено у време соцреализма. А тај машински радник је спевао бесмртну песму „У лијепом стару граду Вишеграду“ које се, као то рече један Недовићев пријатељ, „не би постидео ни сам Алекса Шантић“.
    Ова песма, која за већину људи и данас слови као изворна, написана је 1936. године и заштићена под именом „Јутрос рано слушам“ (У лијепом стару граду Вишеграду). По први пут је отпевао Химзо Половина средином педесетих година. Али више од 60. година ова песма певана је оскрнављена, јер је из ње избачена строфа у којој се говори о његовом повратку у Србију:[1]
    Устај, испрати ме, морам да путујем/ у Србију идем, своме родном граду/ за тобом ћу Кико, вечно да тугујем/ зашто сам те саму оставио младу/.
    У Врњачкој Бањи се сваке године, почев од 2006, одржава фестивал народне музике назван по Драгиши Недовићу.

  4. Ne mogu da vjerujem da je jedan ovakav genuje zaboravljen kao covjek,mada VJECNO zivi u srcima naroda kroz pjesme.

  5. Gdje mogu naci ,,Jovan Deretic o Trebinju,,

  6. Da li je bilo kakvih drugih obilježja ili spomenika i drugih naroda i narodnosti koji su živjeli u Trebinju ? Ispade da su samo srbi ovdje bili, da drugih naroda nije ni postojalo … Jadno, da jadnije ne može biti ! Toliko džamija, vjerskih objekata Bošnjaka koji su tu godinama živjeli ovakav portal ni ne spominje ! Isti ste kao i ovaj vaš gradonačelnik !!! Stidite se Srđana Aleksića i inih koji su pokazali šta je ljudskost i čojstvo !!!

    • Poštovani gospodine, ako imate nešto da dodate, slobodno pošaljite. Iskreno, pored Aleksića, ja se ponosim i Aleksandrom Maslešom i svima onima koji su, braneći svoju otadžbinu, poginuli na trebinjskim brdima i čukama. Pozdrav iz Trebinja

    • ovako je bilo

      Gospodine Ante, u trebinju su zivjeli mnogi narodi (hrvati ,musimani…) , ali ne treba zaboraviti da su ne tako davne 1991 god. kada se zaratilo i kada je trebalo da se brani NASE Trebinje, ti isti (hrvati , uslimani …) cast izuzecima ali ogromna vecina njih , , pobjegli iz toga Trebinja , i ostavili ga nama da ga branimo i ginemo za njega dok ste vi pobjegli preko u dijasporu , i sada kada je sve fino bajno vi se vracate kao turisti i odmah bi da prisvojite Trebinje kao da nista nije ni bilo ! E pa bilo je moj dragi gospodine BILO JE , samo sto dok je to bivalo i dok su nasi dragi ginuli vi ste tamo negdje …. uzivali !!!!!!

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: