Nekada na suprotnim, a sada na istim stranama?

Tijana Simović, stalni dopisnik portala TrebinjeLive iz Banjaluke – Zajedničko djelovanje Stranke Nezavisnih Socijal-demokrata (SNSD) i Stranke Demokratske Akcije (SDA) na nivou Bosne i Hercegovine, u okviru vladajuće šestorke, izgleda nije bilo dovoljno.

ko je ministar iz sda

Sada je predsjednik Republike Srpske odlučio da dio kolača Srpske podijeli sa čelnicima SDA. Novi ministar trgovine i turizma biće kandidat SDA Dževad Mahmutović. Iako se ova stranka u početku nećkala, ipak nije mogla da odoli da svoje prste umiješa u rad Vlade Republike Srpske.

Poslije sinošnjih konsultacija sa manadatarkom nove vlade, Željkom Cvijanović, predsjednik Kadrovske komisije SDA, Adil Osmanović predstavio je njihovog kandidata kao trenutno najboljeg za poziciju ministra koja im je ponuđena. Na pitanja novinara o nevalidnosti Mahmutovićeve diplome, kao i njegovim mrljama iz ratne prošlosti, samo se nasmijao i potvrdio da je lično on bio na odbrani doktorske disertacije gospodina Mahmutovića u Tuzli, i dodao da je odbranom svog rada budući ministar turizma briljirao. A gospodin Ramiz Salkić, takođe član SDA, koji već učestvuje u kreiranju politike Republike Srpske kao potpredsjednik Narodne Skupštine, ovaj put se nije oglašavao. Kako kaže, sve što je bilo potrebno da se kaže, rekao je Osmanović.

Adil Osmanović nije propustio priliku ni da prokomentariše odavno zategnute odnose između SNSD-a i SDS-a (Srpska Demokratska Stranka). Izjasnio se u ime svih članova stranke da njihov posao nije da guraju nos gdje im nije mjesto, ali da na njihov odnos kao ni buduću saradnju sa SNSD-om,  neće uticati ni ako se usaglase SNSD i SDS, ali ni ako pukne tikva.

Na sve ove događaje koji su uzburkali javnost poslednjih nekoliko dana, naravno, reagovao je i gospodin Mladen Bosić, i iznio stav SDS-a. On je istakao da sve ovo predstavlja jedan veliki politčki dil, i da će se tek otkriti ko i šta stoji iza ovog događaja. Svoje neslaganje, a moglo bi se reći i bijes, jer ih niko nije pitao za mišljenje o ulasku SDA u Vladu, pokazali su nedolaskom na konsultacije kod buduće premijerke Željke Cvijanović. Tvrde da nema ni smisla ići na konsultacije, kad je već prethodno Cvijanovićeva izjavila kako je ne zanima šta opozicija misli.

Konsultacije na koje su pozvani i čelnici Demokratske Partije (DP), Dragan Čavić samo se uljudno zahvalio i dodao da poziv na konsultacije poslije donošenja konačne odluke o smjeni jedne i postavci druge vlade, nema nikakvog smisla. Poziv na konsultacije bojkotovali su i čelnici Socijaldemokratske partije, posmatrajući to samo kao formu.

Izgleda da su ipak nekadašnji oštri protivnici pronašli zajednički jezik kojim će da govore i samim tim se trenutno i najbolje slažu. Ko zna, možda baš predsjednik Milorad Dodik se vodi onom narodnom, imaj prijatelja blizu sebe, a neprijatelja još bliže.

Napomena:

Najnovije agencijske vijesti koje se baziraju na doduše pomalo kolebljivoj izjavi gospodina Milorada Dodika, ukazuju na to da ipak Dževad Mahmutović nije poželjan na funkciji ministra trgovine i turizma. Očito da je Milorad Dodik kao alfa i omega, kako prošle tako i nove kadrovske politike Vlade RS, shvatio da je suviše rizično ustoličiti osobu tako kompromitovane biografije na mjesto ministra u vladi RS. Ipak treba sačekati konačnu i definitivnu odluku u sljedećih par dana.

Advertisements

Posted on mart 7, 2013, in Republika Srpska i BiH and tagged . Bookmark the permalink. 1 komentar.

  1. hm,hmm…“strateski problem“
    ………………………………………….

    Šeli Klajn se u svojim izmišljotinama jedino poziva na trockiste Isaka Dojčera i Simona-Debaga. A to je isto kao kada bi neko kao „nepristrasne“ svedoke o Aušvicu i Jasenovcu pozvao Himlera i Pavelića. Navedena knjiga je tipičan politički šund iz golemog antikomunističkog arsenala i ne zasniva se ni na jednom verifikovanom istorijskom izvoru i argumentu. Nemam prostora, a kada bih ga dobio mogao bih da navedem na stotine primera iz ove knjige koji pokazuju koliko njen autor ne zna ili izmišlja „podatke“ i „događaje“.
    Recimo, Š. Klajn tvrdi da je Staljinov otac bio stolar. A on je bio obućar. On kaže da je Staljin 18.4.1902.g. uhapšen i poslat u „radni logor“ u Sibir. Medjutim, Staljin je prvi put poslat u jesen 1903.g. u Istočni Sibir u progonstvo, a „radnih logora“ tada nije bilo u carskoj Rusiji. Klajn piše da se Staljin oženio 1904.g. „mladom seljančicom Jekaterinom Švanidže“. Netačni su i godina i profesija J.Švanidže. Ona i njena sestra Aleksandra imale su u Tbilisiju (koji je tada imao oko 200 hiljada žitelja) najveći modni krojački salon.
    Razni buržoaski i antikomunistički autori tvrde da je u SSSR-u streljano 10, 20, 30 ili čak 70 miliona ljudi, zavisno od toga ko je naručilac i koja ih obaveštajna služba finansira. Međutim, do sada nijedan od njih se nije pozvao na bilo kakav relevantan dokaz. Ja sam u napisu od 12. januara citirao dokumente ruskog Parlamenta, zvaničnih ruskih institucija i komisija, i to ne iz vremena socijalizma. Oni govore da je počev od 1920 – 1953.g. u SSSR po svim osnovama – kriminal, izdaja, špijunaža, učešće u Vlasovljevim jedinicama, za vreme kolektivizacije i partijskih čistki streljano 642 hiljade ljudi. Razume se, ako bih dobio prostora ja bih ove podatke detaljnije mogao da prezentiram.
    Potpuno je proizvoljna tvrdnja da je 1937.g. u SSSR-u bilo „ozakonjeno pogubljenje maloletnika i mučenje zatvorenika“. Ova tvrdnja koju preuzima Simić, iz političkog šunda, predstavlja izmišljotinu sličnu onom Rimljaninu koji se hvalio da je prstom dotakao Sunce.
    P. Simić kaže kako ja o oceni Staljina „navodim davna mišljenja (uglavnom ličnosti koje nisu znale za Staljinova nedela ili su morale da ga veličaju, kao njegovi maršali)…“
    Ličnosti koje sam naveo: Čerčil, Ruzvelt, De Gol, Mao Cetung, Ajnštajn, Žukov, Rokosovski, Vasiljevski… su bili Staljinovi savremenici i skoro sve su ga nadživele jednu, dve ili više decenija. I one su smatrale da je Staljin najveća ili jedna od najvećih ličnosti u istoriji. Maršali koje sam pomenuo pisali su o Staljinu dvadesetak godina posle njegove smrti i niko ih tada nije mogao prisiliti da ga veličaju. Sve ove i druge ranije pomenute ličnosti valjda su mnogo kompetentnije od Petra Simića, koji je opsednut patološkim antikomunizmom, zasnovanim na neznanju.
    Simić indirektno sugeriše čitaocima da ja nisam iz Srbije, što inače karakteriše njegovo služenje proizvoljnostima. Ja sam rođen u Srbiji, kao i moj otac i drugi preci.
    „Humani“ autori iz čijih knjiga se napaja antikomunizam P. Simić nigde ne uvršćuju u zlotvore one čelnike SAD koji su zločinačkom agresivnom politikom krivi za milione ubijenih u Koreji, Vijetnamu, Avganistanu, Kambodži, Iraku, Jugoslaviji… Od 326 ratova i većih oružanih sukoba posle II svetskog rata SAD su direktno učestvovale ili su podstakle i podržavale 311. A ovi „milosrdni anđeli“ i agresije u cilju sprečavanja humanitarnih katastrofa“ odneli su preko 30 miliona ljudskih žrtava.

    Da li tom „humanom horu“ pripada i Petar Simić, čiji glas ipak ne znači mnogo, jer je on epigon falsifikatora.

Ostavite komentar

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: